У периоду од 15. до 22. јануара 2024. године у посети Београду боравио је члан ИПА Белгије господин Свен, који је том приликом посетио канцеларију НС ИПА Србије и упознао неке од чланова ИПА Регије Београд, са којима је успоставио блиску пријатељску везу и остварио своју Мисију коју је имао. У наставку текста приказана је његова прича, која на посебан начин истиче значај повезаности између ИПА Секција у целом свету, да се и „немогуће мисије“ могу остварити и још једном потврђује мото ИПА организације „Servo per Amikeco“.
Писмо прослеђујемо у целости:
„Sven… A man on a mission!
In December 2023 I had a plan in mind and started to execute it. Thanks to our International President, Martin Hoffman, I came in contact with Marija Kozomara. I told her about my plans to visit Belgrade and asked her for some recommendations. Besides the regular questions I informed her about my special mission. This mission is based on several personal reasons, but don’t worry, I will not bore you with this. I just want to tell about the process and how IPA Serbia, especially Marija helped me accomplish my mission.
My personal mission was to get baptized in a Serbian Orthodox church. So when I explained this to Marija she did everything in her power to get things done. Only after a few days Marija informed me she had the best news for me. She talked to Father Milan who is a priest in the Church of Saint Petka, based in Surcin. The decision was made that my baptism would take place on Saturday the 20th of January 2024, the feast of Saint John the Baptist. At that point I received the question who would become my godparent. Since I didn’t know anybody else in Serbia, but also because all the effort she made to make it happen, I asked Marija if she would become my Godmother. She was happy to do that for me.
After all the necessary paperwork and preparation it was time for my visit to Belgrade. On the 15th of January I had my flight to Belgrade from Brussels and I arrived around 11:30 AM. Marija informed me with advice on how to get to the city centre from the airport. When I arrived at the hotel and after checking in I started to explore the city centre since I had some time to spare before meeting Marija. Around 16:00 in the afternoon Marija was waiting for me in the lobby of the hotel I stayed in. We greeted warmly and had a walk in the city where we grabbed a drink. In the evening she took me to a secret place not many people know. A restaurant with a view. We had dinner in a restaurant on the top floor of the chambre of commerce where I was treated with some traditional Serbian food which I enjoyed a lot.
On Wednesday the 17th of January at around 18:00 we had a meeting planned with Father Milan in the Church of Saint Petka. We arrived a bit early in Surcin so we went for a cold drink in a bar. There I have met Dušan, Marija’s nephew. We had some pleasant talks and then we went off to visit Father Milan. Once we arrived I was informed that Father Milan didn’t speak any English except for a few words. So Marija was my translator during the conversation. I was informed about the practical procedure on the day of the baptism. Father Milan made a good impression. He is a kind man with his heart in the right place.
During the next days I have spent my time exploring Belgrade and visited the IPA office in Belgrade. Unfortunately on Friday the 19th I was struck by a fever and a stomach ache and stayed in bed the whole day trying to recover for the baptism on Saturday. Thanks to the medication and advice from Marija I felt better on Saturday morning. I wasn’t feeling 100% but I was good to go. So on Saturday around 13:00 I met Marija at the bus stop. I was informed that another colleague would join us to witness this event. When we arrived Marija’s nephew joined us as well and he became our photographer/videographer for that day.
Once we entered the church it was time for the proper proceedings. Father Milan and one of his disciples started doing what they do best. Although I didn’t understand any words I could feel an overwhelming blessing from them. Not only from Father Milan and his disciple, but also from Marija, who became my Kuma at that point. After the baptism was over I felt instantly better. We gathered again in the office of Father Milan for the necessary paperwork. At that point I received my official certificate of baptism. The least I could do was offer a donation for Father Milan’s church and community. In return I received a bottle of homemade Rakija which I will save for a special occasion. I was being overwhelmed with gifts I gratefully accepted and took those gifts back home. I knew at that point I was blessed, not only because of Father Milan and his disciple, but also because off the fact I gained a new family. Marija became my Kuma and I realise this is a connection for life. Although we are all busy people I will definitely visit my Kuma again.
So for all you readers and IPA members…when you see me in Serbia you can call me by the name Father Milan gave me… Call me Jovan!
A special thank you to Marija Kozomara for making this happen!”
„Свен… Човек на мисији!
У децембру 2023. имао сам план на уму и почео сам да га спроводим. Захваљујући нашем међународном председнику Мартину Хофману дошао сам у контакт са Маријом Козомаром. Рекао сам јој о својим плановима да посетим Београд и замолио је за неке препоруке. Поред редовних питања обавестио сам је о својој специјалној мисији. Ова мисија је заснована на неколико личних разлога, али не брините, нећу вас замарати овим. Само желим да испричам о процесу и како ми је ИПА Србија, посебно Марија, помогла да остварим своју мисију.
Моја лична мисија је била да се крстим у српској православној цркви. Дакле, када сам ово објаснио Марији, учинила је све што је било у њеној моћи да се то оствари. Већ након неколико дана Марија ме је обавестила да има најбоље вести за мене. Она је разговарала са оцем Миланом који је свештеник у цркви Свете Петке, у Сурчину. Донета је одлука да се моје крштење обави у суботу 20. јануара 2024. године, на празник Светог Јована Крститеља. Тада сам добио питање ко ће ми бити кум. Пошто нисам познавао никог другог у Србији, али и због свог труда да се то оствари, питао сам Марију да ли би постала моја кума. Била је срећна што је то урадила за мене.
После све потребне папирологије и припреме дошло је време за моју посету Београду. 15. јануара сам имао лет за Београд из Брисела и стигао сам око 11.30 часова. Марија ме је упутила како са аеродрома да дођем до центра града. Када сам стигао у хотел и након што сам се пријавио, почео сам да истражујем центар града, пошто сам имао мало времена пре него што сам упознао Марију. Око 16:00 сати поподне Марија ме је сачекала у холу хотела у ком сам одсео. Срдачно смо се поздравили и прошетали градом где смо попили пиће. Увече ме је одвела на тајно место које многи људи не знају. Ресторан са погледом. Вечерали смо у ресторану на последњем спрату Привредне коморе где су ме почастили традиционалном српском храном у којој сам много уживао.
У среду 17. јануара око 18:00 часова планиран је састанак са оцем Миланом у цркви Свете Петке. У Сурчин смо стигли мало раније па смо отишли на хладно пиће у бар. Тамо сам упознао Душана, Маријиног сестрића. Пријатно смо разговарали, а затим смо отишли у посету оцу Милану. Када смо стигли, сазнао сам да отац Милан не говори енглески, осим неколико речи. Тако је Марија била мој преводилац током разговора. О практичном поступку сам обавештен на дан крштења. Отац Милан је оставио добар утисак. Он је љубазан човек са срцем на правом месту.
Током наредних дана провео сам своје време истражујући Београд и посетио ИПА канцеларију у Београду. Нажалост, у петак 19. имала сам температуру и бол у стомаку и остао сам у кревету цео дан покушавајући да се опоравим за крштење у суботу. Захваљујући лековима и саветима од Марије, у суботу ујутро сам се осећао боље. Нисам се осећао 100%, али сам био спреман. Тако сам се у суботу око 13:00 часова састао са Маријом на аутобуској станици. Рекла ми је да ће нам се још једна колегиница придружити како би присуствовала овом догађају. Када смо стигли, придружио нам се и Маријин сестрић који је тог дана постао наш фотограф/видеограф.
Када смо ушли у цркву, дошло је време за одговарајући поступак. Отац Милан и један од његових ученика почели су да раде оно што најбоље умеју. Иако нисам разумео ниједну реч, могао сам да осетим огроман благослов од њих. Не само од оца Милана и његовог ученика, већ и од Марије, која је тада постала моја Кума. Након што је крштење завршено, одмах сам се осећао боље. Поново смо се окупили у канцеларији оца Милана ради потребне папирологије. Тада сам добио званичну потврду о крштењу – крштеницу. Најмање што сам могао да урадим је да дам донацију за цркву и општину оца Милана. Заузврат сам добио флашу домаће ракије коју ћу сачувати за посебну прилику. Био сам преплављен поклонима које сам са захвалношћу прихватио и понео те поклоне кући. Тада сам знао да сам благословен, не само због оца Милана и његовог ученика, већ и због чињенице да сам стекао нову породицу. Марија је постала моја Кума и схватам да је ово веза за живот. Иако смо сви запослени људи, свакако ћу поново посетити своју Куму.
Тако да, за све вас читаоце и чланове ИПА… када ме видите у Србији можете ме звати именом које ми је дао отац Милан… Зовите ме Јован!
Посебно хвала Марији Козомари што је ово успела!“
Из ове приче видимо да ИПА није само обична полицијска организација, већ нешто што нас спаја и везује у блиским пријатељским односима, без обзира на границе и језичке баријере. Желимо Јовану благословен улазак у Православље и чекамо га у Београду.
